Foto: Ana Stjelja
U srcu Beograda, gradu bogate istorije i kulture, ali i neretko skrivenih zanimljivih mesta, koje mogu da otkriju samo istinski putnici i avanturisti, u ulici koja nosi ime slavnog Vojvode Milenka, nalazi se knjižara Utopia. U vremenu kada digitalno doba preuzima primat, kada se zatvaraju lanci popularnih knjižara, a biblioteke pretrpane (bez dovoljno mesta za dalje skladištenje), neki bi rekli nepotrebnim knjigama, te kada se neretko pored kontejnera mogu videti gomile bačenih, neželjenih knjiga, ova mala, ali značajna beogradska knjižara zaista deluje kao utopija.
Ulica koja se prostire od centra nekadašnjeg Zapadnog Vračara do same obale reke vodi vas na putovanje kroz različite periode grada. Dok se spuštate ovom ulicom, kao da prolazite kroz Beograd iz prošlosti, zatim kroz sadašnji Beograd, na čijim su fasadama u stilu modernizma, i dalje vidljivi tragovi starog Beograda sa njegovim predratnim vilama, i na kraju kroz kvart koji krasi savsko priobalje. I sam vojvoda Milenko (ustanik Vojvode Stojkovića) po kome je ova ulica nazvana, bio je atipična ličnost, pobunjenik svoga vremena koji je kršio norme tadašnje tradicionalnog te patrijarhalnog društva. Stoga ne čudi što je jedna ovako neobična knjižara simboličnog naziva „Utopia”, pronašla svoj „smiraj” baš u ovoj beogradskoj ulici.
Ulaz u knjižaru
Istorijat i koncept knjižare
Ova po mnogo čemu neobična knjižara, vremenom je postala utočište za avangardnu umetnost, maštu i buntovništvo. Skrivena od užurbanih gradskih ulica, Utopia je više od knjižare; to je kulturna oaza gde se radoznali i prosvetljeni susreću. Ovde su posetioci pozvani da istraže eklektičan izbor knjiga o sufizmu, nadrealizmu, nomadizmu i anarhizmu. Pored svoje književne ponude, Utopia osvaja posetioce zanimljivim filmovima sa dalekih putovanja i refleksijama o duhovnim vrednostima različitih kultura. Na čelu ovog izuzetnog mesta nalazi se Srđan Marković, strastveni entuzijasta i svetski putnik. Njegova ogromna iskustva i priče obogaćuju svaku posetu, čineći Knjižaru Utopia ne samo mestom za kupovinu knjiga, već i nezaboravnim putovanjem kroz svet umetnosti i kulture u jednom od najfascinantnijih i najneotkrivenijih kutaka Beograda.
Knjižara „Utopia” otvorena je 2007. godine. Zamišljena je kao specijalizovana radnja za umetnost avangarde, umetnost maštanja i buntovništa. Posetioce knjižare očekuje širok izbor knjiga sa temama o sufizmu, nadrealizmu, nomadizmu i anarhizmu. Osim knjiga, radoznale putnike namernike i istinske bibliofile očekuju zanimljivi filomovi sa dalekih putovanja, impresije o duhovnim vrednostima različitih naroda i kultura. Ono što ovu knjižaru čini jedinstvenim kultnim mestom u Beogradu, ali i Srbiji jeste njen vlasnik Srđan Marković, veliki entuzijasta, svetski putnik koji je obišao veći deo sveta (i Istok i Zapad), i sam pisac i putopisac, veliki poznavalac muzike i filma, raznih kultura sveta, čovek sa stavom i uzbudljivim pričama koji boravak u ovoj prestoničkoj knjižari čini nezaboravnim iskustvom.
Video: Sofija Borković
Srđan Marković, savremeni nomad
Idejni tvorac i vlasnik knjižare Utopia je Srđan Marković, svetski putnik, istinski ljubitelj i poznavalac knjiga iz različitih oblasti, dobre muzike, filmske umetnosti, religije, filozofije i raznih kultura sveta. Osim što skoro dve decenije vodi knjižaru „Utopia”, Srđan piše i objavljuje knjige (uglavnom putopisne zapise), pravi dokumentarne filmove - video zapise sa dalekih putovanja te impresije o duhovnim vrednostima različitih naroda i kultura. Neretko učestvuje na tribinama na kojima se trudi da iznese svoje iskustvo sa raznih putovanja i na kojima publika od njega može da sazna puno toga o raznim kulturama sveta. Njegov najnoviji dokumentarni film „Boginja Majka” o fenomenu žene-pramajke kroz prizmu različitih kultura i tradicija sveta, uz pregršt autentičnih snimaka i kvalitetnih sagovornica, nedavno je premijerno prikazan u UK Parobrod. Upravo zbog uzbudljivog i avanturama ispunjenog života njenog vlasnika, priča o knjižari Utopia i ne može biti ispričana bez priče o Srđanu Markoviću Điđiju.
Dokumentarni film Srđana Markovića „Boginja Majka”
Njegova interesovanja, ljubavi i hobiji stali su na visoke, od poda do plafona, popunjene police knjižare „Utopia”. Upravo je njegova ličnost ta koja je oblikovalo ovu knjižaru, i upravo je njegovo znanje i poseban temperament ono što ovu beogradsku knjižaru razlikuje od drugih. Po svom životnom opredeljenju, Srđan Marković je istinski globtroter ili kako sam za sebe kaže – savremeni nomad. Obišao je mnoge zemlje sveta, počevši od Evrope, Bliskog Istoka, preko Centralne Azije (Kirgistan, Mongolija...), Indije, Kambodže, Tibeta..., Amerike u kojoj je dugo godina živeo. Spoznao je i Istok i Zapad. U duši nomad, hodočasnik i duhovni tragač, put vidi mnogo dublje nego običan turista – za njega je put kao utopija!
Ovaj savremeni srpski globtroter putuje još od svojih najranijih dana. Zahvaljujući svojoj porodici koja se bavila sportom, još u detinjstvu je imao prilike da oseti čari putovanja te da proputuje region i delove Evrope. Kasnije, kada je odrastao, za njega su putovanja postala uobičajeni ritual, ona su bila vezana za istraživanje posebnih kulturnih fenomena i vrlo retko usmerena na ono što se zove šoping ili klasični turizam.
Srđan Marković, vlasnik knjižare
Njegova putešestvija su poput nekog dobro izrežiranog filma (road movie), bilo da je jahao konje po mongolskim stepama, spavao u mongolskim jurtama, razgovarao sa kambodžanskim lamama, u Buhari slušao priče o velikanima persijske književnosti... On posmatra, osmatra i sluša, pre svega mudre ljude koje sretne i ne propusti priliku da usvoji znanje koje mu domaćini tako velikodušno serviraju na duhovnu trpezu postavljenu u čast njegovog dolaska.
Na pitanje kako shvata ideju te duhovno-filozofski koncept putovanja, Srđan Marković kaže:
Za razliku od turiste koji odlazi negde da bi nešto video i obično u povratku sa sobom ponese po neki suvenir, hodočasnik uzima „slobodne dane” nauštrb svakodnevnog života. Hodočasnik ima uglavnom nematerijalne ciljeve. Na neki način, hodočasnici nagoveštavaju turiste, ali oni za razliku od turista prolaze kroz promenu svesti i ta promena je za njih stvarna. Lutajući derviš, koji spava pored mezara (groba) kako bi usnio mrtvog sveca, zapravo traga za napretkom na duhovnom putu; majka koja donosi bolesno dete pred Višnuov hram traga za isceljenjem; jalova žena iz Maroka se nada da će joj marabut doneti plodnost ako veže krpu za staro drvo koje raste iz groba; čovek koji putuje u Hilandar čezne za samim centrom vere; dok se karavani kreću ka svetom gradu, hadžija uzvikuje: „Lebejka Alahuma” („Evo me, Gospode”). Sve ove motive spaja reč barakat ili blagoslov, koja ponekad deluje kao opipljiva pojava koja može da se odredi kao harizma ili sreća. Svetilište proizvodi blagoslov, a hodočasnik ga prima. Blagoslov je proizvod imaginacije i uvek ga ima dovoljno, ma koliko hodočasnika želi da ga uzme. Zapravo, što ga više hodočasnika uzme, to više blagoslova svetilište može da proizvede. Za razliku od toga, turista ne žudi za blagoslovom, već za kulturnom razlikom. Hodočasnik napušta „sekularni prostor” svoga doma i putuje u „sakralni prostor” svetilišta kako bi iskusio razliku između sekularnog i sakralnog. Ali ova razlika ostaje neopipljiva, fina, nevidljiva za svetovni pogled, duhovna, imaginarna. Kulturna razlika je, pak, očigledna, vidljiva, materijalna, ekonomska, socijalna. I zato turista ne napušta homogeni prostor svoga doma u korist heterogenog prostora inostrane atmosfere sa ciljem da primi blagoslov, već prosto da bi se divio golom pogledu ili prikazu te razlike, kako bi video razliku. Turista troši razliku.
Srđan Marković je i svojevrsni putujući medah koji jednako zanimljivo i prepričava dogodovštine sa svojih čudesnih putovanja. On je takođe primer da pravi putnici ne putuju samo u mladosti, već tokom celog svog života. Oni su u konstantnom traganju, gotovo utopijski tražeći ono savršeno ili makar dobro, kako u ljudima, tako i u situacijama. Osim što putuje, Srđan Marković pravi i dokumentarne zapise sa svojih putovanja. Takođe, u svojoj vrednoj kolekciji suvenira poseduje mnoge predmeta koji za sada krase prostorije njegove skromne, ali duhom protkane knjižare, koja je i više od pukog mesta na kome se kupuju knjige, to je više mesto na raskršću puteva, ili karavansaraj gde se zastane, odmori, okrepi, popriča sa ljubaznim domaćinom i steknu neka nova znanja i prošire vidici.
„Utopia” kao izdavač
Utopia nije samo naziv ove kultne beogradske knjižare, već i naziv izdavačke kuće koja je tokom protekle dve decenije objavila impozantne naslove domaće i svetske književnosti. Utopia je izdavačka kuća sa vrlo istančanim izborom prevedenih knjiga sa engleskog, persijskog, arapskog, turskog i ruskog jezika, ali i sa velikim izborom knjiga na engleskom i srpskom jeziku.
Neka od izdanja IK Utopia
Knjižara „Utopia” već skoro dve decenije egzistira kao svedočanstvo o trajnoj moći književnosti i kulture u vreme sve većeg uticaja digitalne ere i modernog načina života. Smeštena u istorijskim i dinamičnom i živopisnom delu Beograda, ona nudi duhovno i kulturno utočište za one koji traže više od knjiga – putovanje kroz vreme, umetnost i raznolike kulture sveta. Pod stručnim vođstvom pasioniranog ljubitelja knjige, globtrotera i raznolikih kultura sveta Srđana Markovića, Utopia nije samo knjižara, već kulturni svetionik, koji poziva sve koji u nju uđu da istraže svet knjiga, ali i svet kao globalnog prostora, kroz jedinstvenu i obogaćujuću prizmu novih iskustava i saznanja. Bilo da ste radoznali putnik, posvećeni bibliofil ili strastveni tragač za znanjem, Knjižara Utopia obećava nezaboravno iskustvo, spajajući šarm starog Beograda sa duhom globalne avanture.
TEKST I FOTO: Ana Stjelja
VIDEO: Sofija Borković
Produkciju ove priče podržala je Tomson fondacija, kao deo projekta Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs). Priča je kreirana uz finansijsku podršku Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.
Comments