Nenad Petrović
Šta Vas je inspirisao i motivisalo da osnujete blog Poetum i kasnije udruženje?
Ja sam inicijalno vežbao da pravim sajtove, jer to i marketing su mi tada bile primarne stvari od kojih sam zarađivao i živeo (i sad su). I tako sam smislio kad već pravim sajt, nek bude nešto što mene zanima i šta ja volim. Čemu ću da se posvetim temeljno i sa ljubavlju. Napravim blog Poetum, i pozovem moje prijatelje iz poezije da mi pošalju po par pesama da tamo okačim. Malo po malo, jedni čuli od drugih, preporučivali, neke iscimao ja i tako je teklo…A udruženje sam osnovao da sve moje aktivnosti budu zakonski ozvaničene, a takođe postoji kao šira priča i inicijativa iza bloga Poetum i sajta Knjigovanje.
Kako je ljubav prema poeziji uticala na Vašu odluku da pokrenete ovu platformu? Koje književnike (ili stvaraoce) najviše cenite i koji umetnički (književni) pravci su najbliskiji Vašem stvaralačkom senzibilitetu?
Delimičan odgovor na ova pitanja su istovremeno i odgovori na prethodno. Kad već pravim sajt, nek bude to nešto što me zanima i što volim - je bila moja ideja s kojom sam krenuo u pravljenje sajta, koje i nije trajalo mnogo, par sati jednog letnjeg popodneva. Ali mnooogo duži proces i izazov je to održavati i koristiti stalno i smisleno.
Koje stvaraoce u oblasti književnosti cenim? Nisam nikada o tome razmišljao, ali evo sad smišljam: one koji god da su promenili društvo na bolje i doprineli da kroz njihova dela se osećamo lepo, zamišljeno ili smo posle njih bili srećniji i ispunejniji, produhovljeniji i promišljeniji. Čistiji ili mirniji.
A koji umetničko-književni pravci su bliski mom stvaralačkom senzibilitetu? Jednom u mojoj ličnoj prošlosti sam saznao kako je lepo i zanimljivo čitati dela u originalu, bez prevoda, pa sam tada krenuo više da čitam i izučavam naš dvadeseti vek: Vasko Popa, Momčilo Nastasijević, Stevan Raičković, Rade Drainac, Stanislav Vinaver, Crnajnski…
Ali ako bih sad izdvojio neka imena, to bi bio Momčilo Nastasijević i Uroš Kotlajić od baš savremenih. Sa Poetum blogom sam saznao i za mnoga nova imena u poeziji (u ovom brzom trenutku mi padaju na pamet Nenad Kostić, Bojan Brukner, Marija Živković…), ali ne bih sa Poetuma nikoga izdvajao mnogo, jer su to sve moja deca Ja sam doneo odluku da se tamo nađu i neću da ih klasifikujem javno. Tamo su sa razlogom.
Pošto se jedno od pitanja odnosilo na stvaraoce, da kažem da dosta čitam i nauku, tako da iz tog sveta volim neka druga stvaralačka imena.
Da li ste imali neki svetli primer koji ste sledili ili nekoga na koga ste se ugledali u bilo kojoj sferi svoga rada i delovanja?
Imao sam najduži deo mog života kao ideju vodilju i smernicu u istraživanju i saznavanju o svetu i čoveku - Artura Džanova. Ali on je više uticao na to ko sam i šta želim da budem, pa odatle dolazi pozicija iz koje stvaram (sve pa i poeziju ili okolne stvari). Ali on nije jedini, a nije mi ni trenutno aktuelan. Sad sam potpuno nezavisan u saznavanju i vrednostima koje podržavam i/ili stvaram. U fazonu: znam ko sam i šta sam, šta radim ovde. Jasan identitet i izražen smsao. Ne treba mi tuđa pomoć da se pronađem, kao pre 25 godina kad nisam znao ništa.
Poetum je prvobitno bio usmeren na poeziju, ali ste kasnije proširili sadržaj na prozu i intervjue sa autorima. Da li planirate dodavanje još nekog sadržaja?
Trenutno ne, ali sam uvek otvoren za sve, pa ako klikne – kliknulo je u glavi da još nešto dodam.
Kako je prošao Vaš prvi samostalni izdavački poduhvat? I na kojim projektima ste do sada radili?
Prva knjiga koju sam sam sebi objavio je bila haiku zbirka naslova „Smrt se povremeno osmehne“. Crno crnilo da crnje ne mož’ biti. Pisao sam samo kad sam bio loše, a i to je ja mislim najgori period u mom životu kad sam pisao, i iz njega izvukao crnilo sad ne bih tako, ali je otišlo u javnost. Mnogo pre izdavanja sam ja to pisao, godinama unazad.
A na kojim projektima sam do sada radio? Ako mislite iz književnosti i kulture onda su to moje do sada četiri objavljene knjige, 3 poezije i 1 haiku, Poetum i Knjigovanje.
Možete li nam reći nešto više o procesu rada sa autorima koji žele da objave svoja književna dela? Na koji način im Vi pomažete i šta mogu da očekuju od Vašeg udruženja?
Zainteresovani nam pošalju tekstove od kojih žele knjigu da sačinimo. Ako nemaju jasnu viziju šta žele ili nisu sami odabrali, posavetujemo se. Nakon toga sredimo tekst, pesme, roman, priče, šta god da je, dizajniramo korice, prelom, pripremimo za štampu, štampamo. I kačimo na Poetum blog da je dostupno za prodaju.
U drugom i češćem slučaju, pošalju nam svoje radove za blog i tu iščitamo pa postavimo na blog.
Naravno, koliko god mi bili u službi razvijanja i afirmisanja autora i poezije, književnosti i kulture – radovi moraju da poseduju određeni kvalitet, da bismo ih postavili na blog ili od toga napravili knjigu. Zato što tako treba i tako je fer prema drugim autorima koji imaju kvalitet, a nalaze se na blogu njihova imena.
Neki broj autora nam traži mišljenje o njihovim tekstovima, najčešće su to oni koji su nesigurni u svoj knjževni identitet i svoju stvaralačku vrednost, pa u neku ruku traže potvrdu od nas da vrede.
Osim kroz postavljanje na blog i time zastupljenošću na našem parčetu interneta, mi kroz prepisku tokom stvaranja knjige ili kačenja na blog, malo našim viđenjem blago profilišemo pesnika kom to treba. Kažemo šta je dobro i šta bismo mi gde nije možda najbolje, i našim sudom podržimo pisanje za dalje. Ne uvek, ali povremeno dajemo sudove o poeziji.
Pokrenuli ste i Knjigovanje, internet magazin za kulturu. Kako se ova ideja razvijala i kako ste osmislili taj kulturni internet prostor?
Pa hteo sam da postoji prostor na internetu za usko-stručne teme iz književnosti i napravio sam sajt/blog Knjigovanje na kom sam postavljao recenzije autora. Ono šta recenzenti kažu o nekim knjigama ili autorima je ujedno i preporuka za eventualno čitanje tih autora. Knjigovanje je naslonjena i komplementarna aktivnost sa Poetumom.
Kako imam želju i ljubav da ćaskam o filmovima, koncertima, knjigama, predstavama sa drugarima i prijateljima, pomsilio sam da sve manje ljudi o tome pričaju i da bi bilo lepo da to kako ja pričam sa mojim prijateljima bude u javnosti u pisanoj formi i da bi bilo lepo i drugi da se uključe, da svi ćaskamo o umetnostima i kulturi, književnosti..pa sam dopunio Knjigovanje i postalo je internet magazin za kulturu u kom se čita i piše o knjigama, filmovima, muzici, predstavama…o nečem normalnom da ljudi imaju zdravo pribežište u taj svet i kao moj minimalan lični doprinos za bolje društvo.
Po Vašem mišljenju koja je i koliko važna uloga blogova i nezavisnih platformi poput Poetuma i Knjigovanja u afirmaciji novih autora i promociji kulture?
Uloga je ta da postoji i nezavisni stav i viđenje kako nešto treba da bude, van establišmenta i mejnstrima. I da svako od nas može da bude mali heroj, herojčić koji prevazilažeći sebe, daje svoj pa makar minimalan doprinos za bolje sutra iz svog dvorišta ili sa svog lap topa i iz svoje glave. Ne košta ništa. Koristimo tuđe, besplano znanje Googla i inteligenciju ChatGPT-ja. A Poetum i Knjigovanje su ništa drugo nego organizatori i sistematizatori. Skupljamo na jedno mesto one koji nešto znače i one koji bi da znače i da uđu u to društvo iz oblasti kulture, knjjževnosti, umetnosti. Da se čuje za njih i da imaju priliku da čuju (čitaju) slične sebi. Udruženi oko zajedničkih ciljeva vučemo se i pogurujemo napred. I taj proces vučenja i gurkanja ka napred i ka nečem lepom i korisnom je zanimljiv i uživam u njemu.
Šta smatrate najvećim uspehom Poetuma do sada i kakvi su Vam planovi za budućnost?
Najveći uspeh Poetuma je što iz ničega stvoren postoji i trudi se da održava kvalitet. A za budućnost imam želju da organizujemo poetske večeri, koje ćemo nadam se uskoro pretvoriti u ideju koji i nju realizovati.
INTERVJU: Ana Stjelja
Comments