AM Književnost: Kako je Nagib Mahfuz spojio Srbiju i Egipat
U vreme kada srpsko-egipatski diplomatski i kulturni odnosi nisu bili na zavidnom nivou (a to je pre svega bio period 90-ih godina 20. veka), pojavila se jedna kulturna i književna inicijativa koja je održala tu dugu nit koja povezuje Srbiju i Egipat, dve tradicionalno prijateljske zemlje, i dva prijateljska naroda. Naime, srpska književnica Gordana Nikolić (rođena 1965. u Beogradu, gde živi i radi) uputila se u Kairo gde je posetila jedinog egipatskog nobelovca, ujedno i jedinog dobitnika Nobelove nagrade za književnost u celom arapskom svetu - Nagiba Mahfuza. U njegovoj kući, u Kairu, napravila je tom prilikom intervju za pamćenje. Iz tog susreta su se potom izrodile nove kulturne inicijative koje su imale za cilj da ojačaju odnos dve Srbije i Egipta.
Poznato je da egipatski književnik Nagib Mahfuz nije voleo da putuje. Jedini izuzetak bili su njegovi dolasci u Beograd. Do te mere nije voleo putovanja da nije čak otišao ni u Stokholm na uručenje Nobelove nagrade. Ipak, Beograd je voleo. I Beograd je voleo njega.
U intervjuu koji je dao srpskoj književnici Gordani Nikolić, Mahfuz je govorio o svom životu, o svojim književnim delima, o atentatu, o poseti Jugoslaviji. Ono što je usledilo nakon tog intervjua, bilo je i više od književne i kulturne saradnje.
Kao kruna ove zanimljive interkulturalne saradnje bilo je i publikovanje intervjua koji je Gordana Nikolić vodila sa Mahfuzom. Ovaj intervju je publikovan u okviru izdanja pod naslovom „Razgovor na Nilu”.
To je ujedno bio i povod naredne srpsko - egipatske književne inicijative.
Naime, renomirani srpski pesnik i cenjeni urednik te kulturni poslenik, Vlasta Mladenović, tragom ove saradnje, došao je na ideju da priredi antologiju srpske poezije koja bi bila prevedena na arapski jezik i objavljena baš u Kairu, u gradu u kome je živeo i umro veliki egipatski nobelovac. U tom kulturnom pohodu, najveći doprinos dao je upravo Nagib Mahfuz. Na njegovu preporuku, objavljena je knjiga pod naslovom „Antologija spskog pesništva na arapskom - od Branka Radičevića do Branka Miljkovića”. uključujući i narodnu poeziju. Knjigu je na arapski jezik preveo Isak Abu Laban. Knjiga je promovisana u Negotinu i Beogradu.
U Negotinu je, u današnjem Muzeju Hajduk Veljka na promociji ove knjige govorio ambasador Iraka Samir Al Husein, i prevodilac knjige Isak Abu Laban (o čemu svedoči i jedan sačuvani audio snimak).
Dok je na beogradskoj promociji koja je održana u Udruženju književnika Srbije 1997. godine govorio je tadašnji ambasador Egipta i profesor Filološkog fakulteta dr Rade Božović koji je u svom uvodu u ovu knjigu napisao:
Poezija je zdravlje, govorio je Ipolit Ten. Pojavljivanje u Kairu srpske pesničke zbirke posle žestoke i organizovane propagande, kojoj mnoge islamske zemlje nisu odolele, ne shvativši njenu pravu pozadinu, predstavlja zdravlje ne samo za naše odnose sa Egiptom nego i zdravlje u civilizacijskom smislu. Dokaz da svi bunari nisu zatrovani. U Arapa koji sebe pre svega vide kao pesnički narod i za koje je pevanje Velika umetnost, postoji i danas mišljenje da je poeziju nemoguće prevoditi jer za njihovu poeziju još su u srednjem veku definisana stroga versifikaciona pravila koja nekad naliče filološkoj egzibiciji. Tu skoro me je pitao jedan pesnik iz toga sveta da li u nas postoje metrička pravila, ciljajući na to da je poezija neprevodiva. No, i metričke barijere mogu biti prevaziđene, za što je dokaz ne samo ova zbirka pesama. I mada je u Arapa bilo mnogo manje interesa za prevođenje naše književnosti nego u nas za prevode iz arapske književnosti, od pedesetih godina prevodi se naša proza i objavljuje u arapskom svetu. To se čini, na početku, uglavnom uz posredovanje francuskog ili engleskog jezika. Od sedamdesetih se pojavljuju i prevodi iz srpske poezije. Međutim, tek sada je pred nama prva antologija, istina skromna po obimu ali ambiciozna po projektu. Antologija je realizovana, pre svega, blagodareći upornosti antologičara Gordane Nikolić i, naravno, prevodiocu Ishaku Abu Labanu. Zasluge ima i legendarni egipatski nobelovac Nagib Mahfuz čijih je pet romana imala prilike da svojedobno čita i naša publika. Antologija na skromnih šezdesetak stranica obuhvata srpsko pesništvo između dva Branka, Radičevića i Miljkovića, dva martira lirske reči. Veći simbol nije mogao biti smišljen. Vredno je takođe istaći da su se između ova dva pesnika smestili sve sami korifeji srpskog pevanja a ispred svih vrlo smišljeno i nadahnuto antologičari staviše prekrasnu narodnu pesmu Sunce i Mesec prose devojku. Kratki, jezgroviti predgovor, kao i većina izabranih pesama, zapanjujuće su, po meni, pogodili tzv. estetički horizont očekivanja arapskog čitateljstva. I o vrlo raduje, jer ipak se radi o dvema kulturama, o dvema pogledima na pesnički diskurs i njegovo značenje. Prevodilac Ishak Abu Laban, zaposlen u Radio Jugoslaviji, pokazao je dopadljivu umešnost, naročito u pesmama sa tzv. islamskim miljeom, kao i spremnost da potraži rimu a ne samo ritam u predstavljanju srpske pesničke reči arapskom čitaocu. U Turaka se pripoveda da su s neba pale tri jabuke: jedna onom ko je priču ispričao/ispevao, druga onom koji ju je zapisao, a treća onom koji je preveo. Dakle, po jabuka, s naše strane, i prevodiocu i antologičarima i izdavaču.
U vreme kada je bila objavljena, ova antologija je pobudila i veliku pažnju tadašnjih srpskih medija. Tako je list NAŠA BORBA (broj 639-640, godina LXXIV, Kultura, subota-nedelja 9. novembar 1996. godine, strana 9) pisao:
Uz prisustvo diplomatskih predstavnika Egipta, Maroka i Jordana, juče je u prostorijama Udruženja književnika Srbije svečano promovisana Antologija srpske poezije, prevedena na arapski jezik, u izdanju egipatske izdavačke kuće „Ravanco“. Po rečima prevodioca antologije Isaka Abu Labana, bez obzira na skroman tiraž (svega 500 primaraka), zbirka je značajna prvenstveno zbog ponovnog uspostavljanja kulturnih veza između srpskog i arapskog govornog područja. On je takođe, najavio proširivanje antologije, kao i paralelno izdavanje antologije arapske poezije u srpskom prevodu. Priređivači ovog izdanja, Gordana Nikolić i Vlasta Mladenović, u antologiju su uvrstili 19 pesama (uz jednu narodnu, tu su i pesme 18 autora – od Branka V. Radičevića i Đure Jakšića, do Miloša Crnjanskog i Vaska Pope). Šef katedre za orijentalistiku pri Filološkom fakultetu i jedan od naših najuglednijih prevodilaca sa arapskog prof. dr Rade Božović posebno se zahvalio egipatskom izdavaču na naporu uloženom u jedan ovakav poduhvat, podsećajući na to koliko su retki prevodi naše književnosti na arapski jezik – i obrnuto. (Autor: K. H.)
Gotovo deceniju kasnije srpska književnica Gordana Nikolić napisala je knjigu (roman) pod naslovom „Lovac, nobelovac i ja” koja je objavljena 2007. godine i to inspirisana pomenutom srpsko - egipatskom kulturnom i književnom inicijativom Vlaste Mladenovića.
Do koje mere je ova saradnja bila zanimljiva i dragocena, te do koje mere je srpski pesnik Vlasta Mladenović bio zadivljen Mahfuzovim stvaralaštvom govori u prilog i to da je napisao poemu posvećenu ovom velikom Egipćaninu, koja nosi radni naslov „Pismo Nagibu Mahfuzu” i čuva se u rukopisnoj arhivi autora, čekajući trenutak kada će da zasija punim sjajem.
Da se cela ova priča oko Nagiba Mahfuza i njegovih književno-kulturnih veza sa Srbijom nastavi, postarao se Muzej knjige i putovanja Adligat na čelu sa Viktorom Lazićem koji je 2021. godine na poklon primio knjigu sa poklonom ovog egipatskog nobelovca.
Knjiga je u Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” stigla zahvaljujući NJ.E. egipatskom ambasadoru Amru Alguvejliju. Inače, Mahfuzove posvete su prava retkost i veoma su tražene među kolekcionarima, posebno zato što se smatra jednim od prvih savremenih pisaca arapske književnosti.
Svečanoj primopredaji prisustvovali su predsednica Srpsko-egipatskog društva prijateljstva Aneta Đermanović, profesor Darka Tanaskovića koji je lično poznavao egipatskog Nobelovca i prisutnima ispričao nekoliko reči o tom poznanstvu.
Ovo svakako predstavlja otvaranje novog poglavlja u razvoju srpsko-egipatskih odnosa u čijoj istoriji su srpski književnici Gordana Nikolić i Vlasta Mladenović ostavili značajan trag.
TEKST: Dr Ana Stjelja
IZVOR I FOTO: Vedran Mladenović / Adligat
