AM Intervju: Suzana Rudić - urednica časopisa „Artkum“
Kako ste došli na ideju da pokrenete časopis „Artkum“?
Sama ideja da pokrenem „Artkum“ razvila se iz želje da dam prostora mladim neafirmisanim autorima da iskažu svoje mišljenje o kulturnoj sceni, o svojim iskustvima i procesu rada, da predstave svoje delo starijim i iskusnijim kolegama. Međutim, „Artkum“ nije samo mesto za neafirmisane autore, već i za one koji su dobili svetska priznanja. Do sada je predstavljeno blizu osamdeset mladih autora iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Italije, Slovačke i Makedonije. „Artkum“ je otvoren za sve bez obzira na nacionalnost i politička opredeljenja, nema mesta diskriminaciji na mom blogu. Još jedan od ciljeva jeste međusobno upoznavanje i praćenje radova među umetnicima. Jako je bitno da znamo ko šta radi, odnosno poruka koju umetnikov rad nosi i na koji način doprinosi umetnosti i društvu. „Artkum“ je u početku zamišljen u formi bloga, ali se nadam da ću ga za prvu godišnjicu pokretanja štampati u junu. Već sada razmišljam da nađem sponzore za štampanje i da konačna forma bude časopis koji će se prodavati u humanitarne svrhe, ženama i deci oboleloj od raka. To je oduvek bila ideja, pomoći dve grupe ljudi kojima je najpotrebnije, jednoj vidljivost dela, drugoj grupi ta minimalna podrška u lečenju.
Zašto baš „Artkum“, da li se iza ovog naziva možda krije neka zanimljiva priča?
S razlogom sam se odlučila za taj naziv. Spoj strane reči “ART” i naše reči “KUM”, što bi značilo “kumovati umetnosti” svojim prisustvom i delom u stvaranju umetničke sfere koja bi mogla postati vrlo živa na našim prostorima i istovremeno biti prihvaćen i shvaćen kao umetnik. „Artkum“ je još mlad blog, u nastanku, mora još dosta da se radi na njemu. Do sada sam sve sama radila, ali od ove godine sam, na svu sreću, uspela da pronađem saradnike iz regiona, Natašu Todoranović (Bosna i Hercegovina) koja je zadužena za praćenje radova umetnika u BiH, Saru Petrović (Crna Gora) i Bojanu Nemet (Hrvatska). Za praćenje scene u Srbiji zaduženi smo Kosta Kosovac i ja. To su divni, mladi ljudi koji uređivanje „Artkuma“ zajedno sa mnom obavljaju sa zadovoljstvom, što mi je veoma drago. Mislim da ćemo napraviti jednu lepu celinu i da će mladi umetnici biti zadovoljni i nadalje iskazivati interesovanje za „Artkum“. Za mene kao idejnog tvorca, najveća je nagrada poštovanje koje dobijam od kolega, to je dokaz da nisam pogrešila u ideji i da je ono što radim korisno. Pred kraj 2020. godine „Artkum“ je dobio pozitivne kritike od akademskog slikara Predraga Peđe Miloševiša i književnice Tanje Stupar Trifunović.
Koje rubrike se nalaze u okviru časopisa i koje su to teme koje časopis pokreće i na koje želi da skrene pažnju?
Od aprila dobijamo pojačanje što se tiče uređivanja sajta, pa će biti sve jasnije i preglednije. Ono što objavljujem jesu intervjui sa mladim umetnicima iz različitih oblasti (književnost, gluma, muzika, likovna umetnost) o njihovom radu, kao što sam već napomenula. Izabrala sam sve oblasti, jer umetnost ne može biti podeljena, ne možemo reći da jedna umetnička oblast živi sama za sebe kada u svakoj možemo naći elemenete one druge. Ne pravim razliku između pravaca, niti umetnike biram na taj način. Dobro došli su svi koji se bave konceptualnom umetnošću, operom, mjuziklom, filmom, slikarstvom, savremenom kompozicijom, multimedijalnom umetnošću... Osim intervuja, pratila sam kulturna dešavanja, pozorišne i filmske festivale, kao što je „Frka“, filmski festival iz Kragujevca, književni festival „NOFEK“ koji se dešava u Novom Sadu i na kom gostuju brojni afirmisani književnici. Bilo je i priča o dečijoj radionici i pozorištu „Teatrilo“. Takođe, radim i intervjue sa mladim umetnicma iz Srbije koji žive u Americi i Francuskoj i koji tamo razvijaju karijeru ali i koji neguju svoje korene. Takav je recimo naš prevodilac Živko Vlahović koji je organizovao manifestaciju „Slavitude“ na Sorboni na kojoj su predstavljeni mladi savremeni književnici.
Imajući u vidu vreme u kome živimo, da li mislite da časopisi iz oblasti kulture i umetnosti (poput „Artkuma“ i drugih sličnih časopisa) imaju svoju publiku i u kojoj meri mogu da promene prilike u srpskoj kulturi i društvu i možda privuku neke mlade ljude kojima ova sfera nije bila bliska i mnogo zanimljiva?
„Artkum“ je još uvek mlad i časopis u formiranju, te se iskreno nadam da će tek privući pažnju ako mu budemo bili posvećeni. Ne mogu očekivati uspeh ako ne radim na tome. Mislim da književni časopisi zaista vrede, ali da je čitanost nešto slabija. Mislim da je potrebna medijska pomoć što se tiče sličnih projekata koji imaju veze sa kulturom ili saradnje sa drugim časopisima iz oblasti umetnosti. Ja sam napravila saradnju sa portalom „Pokazivać“, nadam se da će biti još sličnih saradnji i naravno htela bih da pohvalim blog „Na crtu“ koleginice Nade Milošević iz Crne Gore. Tu je naravno i časopis „Enheduana“ za koji mislim da objavljuje kvalitetnu poeziju, zatim „Hiperboreja“, „Srp“ „Sovremenost“ iz Makedonije, „Locutio“ iz Slovenije, „Čovjek časopis“ iz Hrvatske koji uređuje Željko Belinić. Mislim da mediji treba više da istražuju rad neafirmisanih autora. Ja sam se iznenadila kada me Željko pozvao da me pita da li želim da objavim svoje pesme u njegovom časopisu. Za umetnost je potrebna volja i mnogo angažovanja da bi uspela, ne samo za umetnost već i za sve ostalo u životu.
Kako vidite srpsku kulturnu i umetničku scenu i kada biste bili u mogućnosti, šta biste promenili, odnosno kako biste je unapredili?
Vrlo ozbiljno pitanje. Mislim da je srpska scena vrlo bogata, ali da još ima umetnika koji stvaraju vredna dela, a za koje se ne zna. Mislim da je greška što ponekad žiri bira iste autore. Smetaju mi površne teme koje se nađu na konkursima, tako se stvaraju dela bez smisla i pouke. Možda preoštro sudim, možda će neko za moje stvaralaštvo u budućnosti reći da je površno i bezvredno, ali prosto mislim da smo se komercijalizovali, prodali za pogrešne vrednosti, ne samo u umetnosti već i u društvu. Pravimo robu od sebe, trgovinski lanac za koji se plašim da se neće prekinuti tako lako. Treba dati širinu da bi rezultat bio bolji.
Bavite se vajarskom umetnošću, pišete poeziju i uređujete časopis „Artkum“. Kako ste povezali ove svoje aktivnosti i u kojoj meri rad na jednom utiče na ono drugo i kako Vas lično oblikuje?
Iako sam rekla da je umetničke oblasti nemoguće razdvojiti, ja volim da ih razdvojim tako što iz svake crpim drugačiju temu i one se u meni spoje u celinu. Sve što radim, za mene predstavlja izazov. Dobijem ideju i samo želim da je realizujem. Nekad to ume da bude teško ali se trudim da ne odustanem. U takvim momentima dopunjujem sebe nekom drugom oblasti kojom se bavim. Kada me jedna umori, u drugoj pronađem mir, utehu, neku novu i drugačiju viziju. Jednostavno, volim da dam sebi rokove, ciljeve i obaveze. Na taj način testiram sebe koliko mogu uraditi za druge i sebe, za kulturu. Trudim se da budem dostupna kolegama kada im zatreba pomoć i to mi predstavlja veliko zadovoljstvo.
Da li u budućnosti, u okviru časopisa „Artkum“, planirate neke kulturne ili umetničke aktivnosti ili možda čak organizovanje nekih književno-umetničkih konkursa, video izložbi ili virtuelnih panel-diskusija na temu umetnosti?
Naravno, planirala sam da to budu “putujuće” izložbe organizovane na međunarodnom nivou. Možda budemo dodeljivali i nagrade umetnicima, sve zavisi od okolnosti. U planu su i radionice za decu, kao i projekti koji će povezati sve umetničke oblasti, a u planu su i promocije časopisa za druge ustanove kojima je potrebna pomoć, poput Svratišta...
INTERVJU VODILA: Ana Stjelja
亚博体育 亚博体育 亚博体育 亚博体育 开云体育 开云体育 开云体育 开云体育 乐鱼体育 爱游戏体育 华体会体育 华体会体育